Латице мисли

 Узмеш једну нит и завежеш је искром снаге,провучеш мисао тек надолазећег дана и сачиниш петљу своје замисли.Плетеш и плетеш,док у петљу не уткаш последњи одсјај уморног месеца,који замире кроз грање. Настави да плетеш...

 Маслачак заспао у пољу. Оборио главу до влажне земље. Сања. Бели, прозирни трнци његове нестварне капе наслућују дах ветра. У души осташе сунчана,безбрижна поља и роса која га купа.Косачи су га заборавили у пољу. Али ,ветар? Слути његов дах. Нема више маслачка.

 Време је да обујем нагланцане,очишћене ципеле, чији сјајни врх ми замара око. Изабрала сам дестинацију Среће.Возни ред је нечитак, па морам пажљиво гледати у који ћу воз ући. Можда само насумично да улети и кренем, јер свако размишљање и процењивање потапа чари среће.Она неочекивано долази , у малим трункама капи, препознаје се и врло брзо губи обличје.Тешко ју је задржати,јер је неухватљива.Добро пази да ти не измакне из руку! У трци за њом мораш брзо трчати, отвореног срца гледати и препознати њене знаке.Успећеш! Само храбро!

 Плави хоризонт упловљава у моју душу и благо је милује разапетим крилима белог лабуда.Осушене  љуштуре нагризлих шкољки отапају последње капљице слане воде и жедно дахћу на спруду. Стење жудно чека додир пенушавих таласа, који му хрле у сусрет. Подне. Титра морски жал.

 Не поклекни никад! Не савијај се! Устани! Очисти прашину са колена и подигни високо главу! Разговарај са облацима и птицама! Не веруј слаткоречивима.! Не расправљај са лукавима.! Не посустај за најбољима! И никад, али баш никад, у свом срцу не гаји мржњу!

 Пркосимо новом дану, док сунце раздевичава зору; боримо се са својим предрасудама или тек наслућеним  страховима. Сваки нови трзај дана доноси лепоту новог уздизања божанске милости за све добронамерне душе!