Латице мисли

 Вуче се небом звезда. Тугаљиво ме гледа. Желим једну искру њене неспутане светлости, да ме просветли. Не шаље ми. Сигурно мисли да сам сувише горда и неће да ми је поклони.

 Птица је тужна. Седи на грани и чека. Кога? Ни сама не зна. Смењују се годишња доба. Дрвеће зелени,  цвета и опада. Она не примећује .И даље седи. Време је прегазило птицу. Одсекли су дрво. Остала је без сигурне гране .Крај.

 Сањате ли често и на јави? Сваки тренутак је непоновљив; никада исти и једнак. Трудите се да зажмурите кад год можете, јер само тако ћете бити своји. Сањарите, јер тако живите, а не преживљавате. Отворених очију шетајте по пешчаним динама, врелом песку, а да вам ветар не оштети капке. Купајте се у дубоком океану, без бојазни да ћете постати плен неке гладне ајкуле. Шта ме гледате? Почните већ једном! Немате времена за губљење.