Латице мисли

 Маслачак заспао у пољу. Оборио главу до влажне земље. Сања. Бели, прозирни трнци његове нестварне капе наслућују дах ветра. У души осташе сунчана,безбрижна поља и роса која га купа.Косачи су га заборавили у пољу. Али ,ветар? Слути његов дах. Нема више маслачка.

 Време је да обујем нагланцане,очишћене ципеле, чији сјајни врх ми замара око. Изабрала сам дестинацију Среће.Возни ред је нечитак, па морам пажљиво гледати у који ћу воз ући. Можда само насумично да улети и кренем, јер свако размишљање и процењивање потапа чари среће.Она неочекивано долази , у малим трункама капи, препознаје се и врло брзо губи обличје.Тешко ју је задржати,јер је неухватљива.Добро пази да ти не измакне из руку! У трци за њом мораш брзо трчати, отвореног срца гледати и препознати њене знаке.Успећеш! Само храбро!