Латице мисли

 Сваки звончић и папорац, који зазвечи и запоје доноси ми унутарњу милину, која ми се шири грудима, грца и хоће да пукне и груне као прангија на Бадњи дан. Чесница на столу, струк уплетеног босиљка, кандило запаљено испред иконе и  мирис тамјана..Парицу у чесници од меда и смокава, ораха и сувих шљива проналази срећник.Нека му је на здравље! 

 Мисли се секу једна у другој, пркосећи дану који одлази и нестаје. Док се звездане кочије приближавају да осветле земаљски крш, уснуле окице чекају седокосог деку, беле браде до појаса.Цело поподне пуцкетала је ватра у ужареној пећи и пекли су се сласни медењаци. Треба угостити Деда Мраза. „Да ли стижу и вилењаци са њим? Колико их има? А шта они раде? "  „Један од њих је дрводеља и он прави најлепше дрвене играчке. Добро пази шта ћеш пожелети! Можда ти се и оствари! Торбе са поклонима се брзо подеру. Мораш слушати, веровати и надати се. Жеље се остварују само онда, када ти је срце велико и топло да прими сваког у њега."  Мирис зимске ноћи пореметио је сан. Вилењак и Деда Мраз су донели много џакова и спустили их испод јелке. Дуго су гледаки у сјајну звезду на врху. Знали су да је она обасјавала и Христову пећину, оне ноћи  када се родио. Дивили су се звезди и њеној племенитости. Жртвовати све за друге је изазов и одрзз истинске љубави. Кочије су отпловиле у звездано небо. Ис