Позор, сад!

 Време је да обујем нагланцане,очишћене ципеле, чији сјајни врх ми замара око. Изабрала сам дестинацију Среће.Возни ред је нечитак, па морам пажљиво гледати у који ћу воз ући. Можда само насумично да улети и кренем, јер свако размишљање и процењивање потапа чари среће.Она неочекивано долази , у малим трункама капи, препознаје се и врло брзо губи обличје.Тешко ју је задржати,јер је неухватљива.Добро пази да ти не измакне из руку!

У трци за њом мораш брзо трчати, отвореног срца гледати и препознати њене знаке.Успећеш! Само храбро!