Праскозорје
Вуче се јутро. Посрће. Препознајем његове кораке. Не да ми спокоја.Расплела се жица између умора и сна. Свему је почетак. Нови је дан.
Плетиво од снова
Узмеш једну нит и завежеш је искром снаге,провучеш мисао тек надолазећег дана и сачиниш петљу своје замисли.Плетеш и плетеш,док у петљу не уткаш последњи одсјај уморног месеца,који замире кроз грање. Настави да плетеш...
Коментари
Постави коментар