Узмеш једну нит и завежеш је искром снаге,провучеш мисао тек надолазећег дана и сачиниш петљу своје замисли.Плетеш и плетеш,док у петљу не уткаш последњи одсјај уморног месеца,који замире кроз грање. Настави да плетеш...
Маслачак заспао у пољу. Оборио главу до влажне земље. Сања. Бели, прозирни трнци његове нестварне капе наслућују дах ветра. У души осташе сунчана,безбрижна поља и роса која га купа.Косачи су га заборавили у пољу. Али ,ветар? Слути његов дах. Нема више маслачка.
Сањате ли често и на јави? Сваки тренутак је непоновљив; никада исти и једнак. Трудите се да зажмурите кад год можете, јер само тако ћете бити своји. Сањарите, јер тако живите, а не преживљавате. Отворених очију шетајте по пешчаним динама, врелом песку, а да вам ветар не оштети капке. Купајте се у дубоком океану, без бојазни да ћете постати плен неке гладне ајкуле. Шта ме гледате? Почните већ једном! Немате времена за губљење.
Коментари
Постави коментар