Мир

 Отишла сам у цркву да повратим спокојство.Осетила сам сјај и ширину небеске круне. Иконе су ме гледале и у сваком свецу нашла сам одраз својих искушења. Вера нас води кроз странпутице произачних жеља и не да нам да потонемо.Верујем, дакле постојим!

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Плетиво од снова

 Узмеш једну нит и завежеш је искром снаге,провучеш мисао тек надолазећег дана и сачиниш петљу своје замисли.Плетеш и плетеш,док у петљу не уткаш последњи одсјај уморног месеца,који замире кроз грање. Настави да плетеш...
Прикажи све

Маслачак

 Маслачак заспао у пољу. Оборио главу до влажне земље. Сања. Бели, прозирни трнци његове нестварне капе наслућују дах ветра. У души осташе сунчана,безбрижна поља и роса која га купа.Косачи су га заборавили у пољу. Али ,ветар? Слути његов дах. Нема више маслачка.
Прикажи све

Самопоуздање

 Не поклекни никад! Не савијај се! Устани! Очисти прашину са колена и подигни високо главу! Разговарај са облацима и птицама! Не веруј слаткоречивима.! Не расправљај са лукавима.! Не посустај за најбољима! И никад, али баш никад, у свом срцу не гаји мржњу!
Прикажи све