Трагамо за њом; саплићемо се о њу; некада покушавамо да је заобиђемо,а она је увек ту. Прати нас у стопу; дува нам за врат као разуларени осветник, који се бори за право на правду.
Узмеш једну нит и завежеш је искром снаге,провучеш мисао тек надолазећег дана и сачиниш петљу своје замисли.Плетеш и плетеш,док у петљу не уткаш последњи одсјај уморног месеца,који замире кроз грање. Настави да плетеш...
Маслачак заспао у пољу. Оборио главу до влажне земље. Сања. Бели, прозирни трнци његове нестварне капе наслућују дах ветра. У души осташе сунчана,безбрижна поља и роса која га купа.Косачи су га заборавили у пољу. Али ,ветар? Слути његов дах. Нема више маслачка.
Не поклекни никад! Не савијај се! Устани! Очисти прашину са колена и подигни високо главу! Разговарај са облацима и птицама! Не веруј слаткоречивима.! Не расправљај са лукавима.! Не посустај за најбољима! И никад, али баш никад, у свом срцу не гаји мржњу!
Коментари
Постави коментар