Неки људи су као цвет. Ничу са једва видљивим жилама, лелујаво се прилепе за тло или изникну из камена, што их ојача да не поклекну
и изборе се за свој зрак сунца. Неки су цветови у лепим баштама, заливани, прихрањивати, пажњом обасипани, али несрећни. Увек им нешто недостаје и никада нису задовољни. И једни и други воде своју битку. Први за опстанак, други за самопоштовање.
Коментари
Постави коментар