Латице мисли

 Сваки звончић и папорац, који зазвечи и запоје доноси ми унутарњу милину, која ми се шири грудима, грца и хоће да пукне и груне као прангија на Бадњи дан. Чесница на столу, струк уплетеног босиљка, кандило запаљено испред иконе и  мирис тамјана..Парицу у чесници од меда и смокава, ораха и сувих шљива проналази срећник.Нека му је на здравље! 

 Мисли се секу једна у другој, пркосећи дану који одлази и нестаје. Док се звездане кочије приближавају да осветле земаљски крш, уснуле окице чекају седокосог деку, беле браде до појаса.Цело поподне пуцкетала је ватра у ужареној пећи и пекли су се сласни медењаци. Треба угостити Деда Мраза. „Да ли стижу и вилењаци са њим? Колико их има? А шта они раде? "  „Један од њих је дрводеља и он прави најлепше дрвене играчке. Добро пази шта ћеш пожелети! Можда ти се и оствари! Торбе са поклонима се брзо подеру. Мораш слушати, веровати и надати се. Жеље се остварују само онда, када ти је срце велико и топло да прими сваког у њега."  Мирис зимске ноћи пореметио је сан. Вилењак и Деда Мраз су донели много џакова и спустили их испод јелке. Дуго су гледаки у сјајну звезду на врху. Знали су да је она обасјавала и Христову пећину, оне ноћи  када се родио. Дивили су се звезди и њеној племенитости. Жртвовати све за друге је изазов и одрзз истинске љубави. Кочије су отпловиле у звездано небо. Ис

Да ли се осећате безвољно, пренапрегнуто као струна на жици гитаре и уже на луку , које сваког тренутка под силином одапете стреле може да пукне ? Како побећи од свакодневног , немилосрдног животног вртлога, који меље и сатире сваку здраву искру у вама, а ви само желите да живите? У овом тренутку превасходно тежите да заштите себе и све око вас од болести, којој се не зна исход и трајање. Здравље је на првом и највишем месту, иако о њему нисте баш размишљали, док сте га имали. Треба се издићи изнад свакодневнице, али како? Писање. За неке људе је то заморно, оптерећујуће; за друге је то одлазак у непознато, даљину; лутање без краја и конца ; уздизање изнад мртвила; купање у недокучивом плаветнилу снова. Осврнеш се иза себе и пронађеш једну сићушну трунку лепоте, која ти заголица ноздрве, оплемени ти душу. То може бити помисао на процветали ружичасти пупољак брескве, који си једном угледао у пролазу у комшијској башти или неки тренутак записан у неком сегменту давно прохујалог детињства

 Волиш да плешеш? Да ли сама на киши или у сјајној осветљеној дворани? Ужитак је исти.Треба пробати у ритму капљица,које добују по окнима прозора,као оркестар који је дуго вежбао своју тачку. 

 Када се човек заљуља као сламка на ветру од најезде болести,долази тек тада до праве суштине свог таворења на овом трошном путу којим се креће.Сви  само тежимо да будемо срећни; да постигнемо макар једно зрно те неухватљиве радости, коју нам живот лицемерно додељује.Данас смо срећни, сутра мање,прекосутра још мање.Да ли сами бирамо сваког  дана колика нам је доза среће потребна и да ли.очекујемо да.неко други створи услове за њено појављивање? Торба среће је подерана.Она се троши и осипа и сами морамо свакодневно заграбити из торбе прегршт лепоте , коју нам живот нуди, а ми не примећујемо.Кад  примећујемо? Тек онда, када те једноставне,обичне ствари, које су нам биле мрске,постану идеалне,  једино вредне и достојне нас.Тада их не можемо имати,јер смо физички неспособни да уживамо у њиховој срећи и да ту срећу делимо. Док још није касно,ухватимо тренутак среће!

 Отишла сам у цркву да повратим спокојство.Осетила сам сјај и ширину небеске круне. Иконе су ме гледале и у сваком свецу нашла сам одраз својих искушења. Вера нас води кроз странпутице произачних жеља и не да нам да потонемо.Верујем, дакле постојим!

Осмехни се и обриши својим неугаслим осмехом сву тишину неизговорених речи. Умудри отиском свога срца свако моје јуче, данас и сутра.