Латице мисли

 Неки људи су као цвет. Ничу са једва видљивим жилама, лелујаво се прилепе за тло или изникну из камена, што их ојача да не поклекну  и изборе се за свој зрак сунца. Неки су цветови у лепим баштама, заливани, прихрањивати, пажњом обасипани, али несрећни. Увек им нешто недостаје и никада нису задовољни. И једни и други воде своју битку. Први за опстанак, други за самопоштовање.

Трагамо за њом; саплићемо се о њу; некада покушавамо да је заобиђемо,а она је увек ту. Прати нас у стопу; дува нам за врат као разуларени осветник, који се бори за право на правду.

 Kako bih volela da sam ptica! Zasto, pitate se. Leti koliko zeli I stane kada vise ne moze da zamahne pun krug svojim umornim krilima. Ponekad se odmara na zamisljenoj grani od oblaka i nikada nije usamljena. Leti u jatu. Ptice su milosrdnije I saosecajnije od ljudi.Ne  ostavljajuju  jedna drugu kada je nekoj  od njih tesko ni na dugom putu do juga. Treba da ucimo od njih , kako malo saosecanja leci napacenu  I umornu dusu.

 Сваки звончић и папорац, који зазвечи и запоје доноси ми унутарњу милину, која ми се шири грудима, грца и хоће да пукне и груне као прангија на Бадњи дан. Чесница на столу, струк уплетеног босиљка, кандило запаљено испред иконе и  мирис тамјана..Парицу у чесници од меда и смокава, ораха и сувих шљива проналази срећник.Нека му је на здравље! 

 Мисли се секу једна у другој, пркосећи дану који одлази и нестаје. Док се звездане кочије приближавају да осветле земаљски крш, уснуле окице чекају седокосог деку, беле браде до појаса.Цело поподне пуцкетала је ватра у ужареној пећи и пекли су се сласни медењаци. Треба угостити Деда Мраза. „Да ли стижу и вилењаци са њим? Колико их има? А шта они раде? "  „Један од њих је дрводеља и он прави најлепше дрвене играчке. Добро пази шта ћеш пожелети! Можда ти се и оствари! Торбе са поклонима се брзо подеру. Мораш слушати, веровати и надати се. Жеље се остварују само онда, када ти је срце велико и топло да прими сваког у њега."  Мирис зимске ноћи пореметио је сан. Вилењак и Деда Мраз су донели много џакова и спустили их испод јелке. Дуго су гледаки у сјајну звезду на врху. Знали су да је она обасјавала и Христову пећину, оне ноћи  када се родио. Дивили су се звезди и њеној племенитости. Жртвовати све за друге је изазов и одрзз истинске љубави. Кочије су отпловиле у звездано небо. Ис

Да ли се осећате безвољно, пренапрегнуто као струна на жици гитаре и уже на луку , које сваког тренутка под силином одапете стреле може да пукне ? Како побећи од свакодневног , немилосрдног животног вртлога, који меље и сатире сваку здраву искру у вама, а ви само желите да живите? У овом тренутку превасходно тежите да заштите себе и све око вас од болести, којој се не зна исход и трајање. Здравље је на првом и највишем месту, иако о њему нисте баш размишљали, док сте га имали. Треба се издићи изнад свакодневнице, али како? Писање. За неке људе је то заморно, оптерећујуће; за друге је то одлазак у непознато, даљину; лутање без краја и конца ; уздизање изнад мртвила; купање у недокучивом плаветнилу снова. Осврнеш се иза себе и пронађеш једну сићушну трунку лепоте, која ти заголица ноздрве, оплемени ти душу. То може бити помисао на процветали ружичасти пупољак брескве, који си једном угледао у пролазу у комшијској башти или неки тренутак записан у неком сегменту давно прохујалог детињства

 Волиш да плешеш? Да ли сама на киши или у сјајној осветљеној дворани? Ужитак је исти.Треба пробати у ритму капљица,које добују по окнима прозора,као оркестар који је дуго вежбао своју тачку.