Латице мисли

 Не поклекни никад! Не савијај се! Устани! Очисти прашину са колена и подигни високо главу! Разговарај са облацима и птицама! Не веруј слаткоречивима.! Не расправљај са лукавима.! Не посустај за најбољима! И никад, али баш никад, у свом срцу не гаји мржњу!

 Пркосимо новом дану, док сунце раздевичава зору; боримо се са својим предрасудама или тек наслућеним  страховима. Сваки нови трзај дана доноси лепоту новог уздизања божанске милости за све добронамерне душе!

 Неки људи су као цвет. Ничу са једва видљивим жилама, лелујаво се прилепе за тло или изникну из камена, што их ојача да не поклекну  и изборе се за свој зрак сунца. Неки су цветови у лепим баштама, заливани, прихрањивати, пажњом обасипани, али несрећни. Увек им нешто недостаје и никада нису задовољни. И једни и други воде своју битку. Први за опстанак, други за самопоштовање.

Трагамо за њом; саплићемо се о њу; некада покушавамо да је заобиђемо,а она је увек ту. Прати нас у стопу; дува нам за врат као разуларени осветник, који се бори за право на правду.

 Kako bih volela da sam ptica! Zasto, pitate se. Leti koliko zeli I stane kada vise ne moze da zamahne pun krug svojim umornim krilima. Ponekad se odmara na zamisljenoj grani od oblaka i nikada nije usamljena. Leti u jatu. Ptice su milosrdnije I saosecajnije od ljudi.Ne  ostavljajuju  jedna drugu kada je nekoj  od njih tesko ni na dugom putu do juga. Treba da ucimo od njih , kako malo saosecanja leci napacenu  I umornu dusu.

 Сваки звончић и папорац, који зазвечи и запоје доноси ми унутарњу милину, која ми се шири грудима, грца и хоће да пукне и груне као прангија на Бадњи дан. Чесница на столу, струк уплетеног босиљка, кандило запаљено испред иконе и  мирис тамјана..Парицу у чесници од меда и смокава, ораха и сувих шљива проналази срећник.Нека му је на здравље! 

 Мисли се секу једна у другој, пркосећи дану који одлази и нестаје. Док се звездане кочије приближавају да осветле земаљски крш, уснуле окице чекају седокосог деку, беле браде до појаса.Цело поподне пуцкетала је ватра у ужареној пећи и пекли су се сласни медењаци. Треба угостити Деда Мраза. „Да ли стижу и вилењаци са њим? Колико их има? А шта они раде? "  „Један од њих је дрводеља и он прави најлепше дрвене играчке. Добро пази шта ћеш пожелети! Можда ти се и оствари! Торбе са поклонима се брзо подеру. Мораш слушати, веровати и надати се. Жеље се остварују само онда, када ти је срце велико и топло да прими сваког у њега."  Мирис зимске ноћи пореметио је сан. Вилењак и Деда Мраз су донели много џакова и спустили их испод јелке. Дуго су гледаки у сјајну звезду на врху. Знали су да је она обасјавала и Христову пећину, оне ноћи  када се родио. Дивили су се звезди и њеној племенитости. Жртвовати све за друге је изазов и одрзз истинске љубави. Кочије су отпловиле у звездано небо. Ис